Agrarna reforma mora postati jedan od ključnih stubova državne politike

danas.rs · Feb 23, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

Nikola Čamparevićdanas 11:42Foto FoNet Branko VučkovićDecenijama unazad, agrarna politika u Republici Srbiji vođena je kratkoročnim i reaktivnim pristupom, u kome se strukturni problemi domaće poljoprivrede sistematski rešavaju uvozom. Umesto osnaživanja domaćeg proizvođača, država se opredeljivala za uvoz prasadi, mesa i mesnih prerađevina, mleka u prahu i drugih osnovnih poljoprivrednih proizvoda, šaljući jasnu poruku da srpski seljak nije strateški partner, već privremeni teret.Iskustva brojnih, pa i manjih država, pokazuju da dosledna, dugoročna i razvojno orijentisana agrarna politika može istovremeno unaprediti kvalitet poljoprivrednih proizvoda, revitalizovati ruralna područja, podići životni standard i, što je najvažnije, vratiti dostojanstvo farmeru. Srbija za takav zaokret ima sve preduslove.Zato agrarna reforma mora postati jedan od ključnih stubova državne politike i deo jasne strateške orijentacije ka evropskom modelu razvoja. Intelektualna, univerzitetska, medijska i politička elita ima obavezu da jednom zauvek trasira održiv put srpskog seljaka u skladu sa prirodnim, geopolitičkim i geostrateškim položajem Srbije.Dosadašnja kontradiktorna praksa – korišćenje evropskih fondova uz istovremeno političko i simboličko udaljavanje od evropskih vrednosti – dovela je do ubrzanog nestajanja srpskog sela. Mladi odlaze u zemlje Evropske unije, dok se na selu i dalje neguju iluzije o alternativnim pravcima razvoja koji ne nude institucionalnu sigurnost ni ekonomski prosperitet.Ubrzana i suštinska integracija srpske poljoprivrede u evropski sistem standarda, pravila i subvencija omogućila bi domaćem seljaku pristup istim prednostima koje danas koriste poljoprivrednici u Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji ili Francuskoj – od stabilnih prihoda do razvijene infrastrukture i tržišne sigurnosti.Paralelno s tim, neophodna je strateška regionalizacija agrarne proizvodnje, u skladu sa klimatskim, geografskim i infrastrukturnim potencijalima: jasna specijalizacija regiona, gde svaki proizvod i prerađivački kapacitet imaju svoje prirodno i ekonomski opravdano mesto.Foto: Z. S. M.Nakon definisanja nacionalnih i strateških stubova agrarne politike, lokalne samouprave moraju preuzeti svoj deo odgovornosti. U opštinama poput Knića, prvi korak mora biti ozbiljna i stručna analiza budžeta, postojećih resursa, kadrovskih i institucionalnih kapaciteta. I ograničeni budžeti kriju značajan razvojni potencijal ukoliko se sredstva racionalno preraspodele i usmere ka prioritetima.To podrazumeva ukidanje ili smanjenje nenamenskih troškova, racionalizaciju javne potrošnje, preispitivanje političkih i paradržavnih struktura koje ne daju razvojni doprinos, kao i jačanje saveta mesnih zajednica, koji moraju postati operativna veza između poljoprivrednika i lokalne vlasti.Posebnu pažnju treba posvetiti konkretnim merama: obnovi atarskih puteva, uređenju vodotokova, rešavanju pitanja nadoknade štete i izgubljene dobiti usled infrastrukturnih projekata poput akumulacije Gruža, kao i stvaranju uslova za razvoj organske proizvodnje i direktno subvencionisanje poljoprivrednih domaćinstava – kroz kupovinu zemljišta, mehanizacije, opreme i izgradnju pratećih objekata.Snažna udruženja poljoprivrednika na lokalnom nivou predstavljaju osnov stabilnog sela. Saradnja, stručna podrška, razmena znanja i zajednički nastup na tržištu jedini su garant dugoročne održivosti ruralnih sredina.Na državi i lokalnoj samoupravi je i obaveza ubrzanog infrastrukturnog razvoja, jer dete sa sela mora imati jednake uslove života kao dete u gradu – kvalitetne puteve, vodu, sportske i kulturne sadržaje, kao i socijalnu i kulturnu sigurnost za žene na selu.Protesti poljoprivrednika i blokade zbog niskih otkupnih cena pokazuju da energija, volja i potencijal postoje. Ono što nedostaje jeste jasno razumevanje političke odgovornosti i funkcionalne institucije koje će zameniti model personalizovane vlasti.Tek kada Srbija uspostavi sistem u kome institucije, a ne pojedinci, donose i sprovode politike, može se govoriti o stvarnoj evropskoj poljoprivredi i održivom opstanku srpskog sela.Autor je bivši pomoćnik predsednika opštine Knić za poljoprivredu i predsednik Opštinskoog odobra Stranke slobode i pravdeStavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.Još vesti iz ovog grada