Spekulacije o ranijem odlasku Lagard i budućnost ECB

dw.com · Feb 21, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

1. Zašto se govori o ranijem odlasku Lagard? Zvanično, Kristin Lagard, 70-godišnja predsednica Evropske centralne banke (ECB) ne planira raniji odlazak sa funkcije, koja obuhvata 21 zemlju evrozone. Međutim, britanski list Financial Times (FT) je objavio da je Lagard bliskim saradnicima rekla da razmatra mogućnost povlačenja pre isteka osmogodišnjeg mandata, koji traje do kraja oktobra 2027. Prema izveštaju, ona već nekoliko meseci razmišlja o toj opciji i razgovarala je o tome sa visokim evropskim zvaničnicima. Razmišljanje Lagardove ide u pravcu odlaska pre predsedničkih izbora u Francuskoj, zakazanih za april 2027. Izveštaj FT-a usledio je nekoliko dana nakon što je guverner francuske centralne banke Fransoa Vilroa de Galo najavio da će i sam prevremeno napustiti funkciju, što se takođe tumači kao strateški potez. 2. Kako bi raniji odlazak uticao na izbor naslednika Taj tajming bi omogućio francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji ne može da se kandiduje za treći mandat, da zajedno sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercem utiče na izbor njenog naslednika.Emanuel Makron i Fridrih MercFoto: dts-Agentur/picture alliance Aktuelne ankete pokazuju da bi krajnje desna stranka Nacionalno okupljanje (RN) mogla da pobedi ili osvoji značajnu vlast na predsedničkim izborima u Francuskoj. Cilj je da se osigura mejnstrim, proevropski kandidat na čelu ECB-a, čime bi se banka zaštitila od potencijalnih populističkih pritisaka. Finansijska tržišta su mirno reagovala na izveštaj FT-a, što sugeriše da se pretnja zasad smatra ograničenom. 3. Zašto bi raniji odlazak bio značajan Raniji odlazak, moguće krajem 2026. ili početkom 2027. Lagard bi mogla da pomogne da se osigura kontinuitet ECB-a i izbor mejnstrim naslednika. Kritičari upozoravaju da bi ovakav pristup predstavljao zakulisnu manipulaciju pravilima u korist željenog ishoda, što bi moglo da naruši ugled ECB-a kao apolitične institucije. „Sama po sebi, odluka neće biti previše štetna. Ali postavlja presedan koji bi buduće vlade mogle da slede kako bi vršile pritisak na ECB da donosi određene odluke", rekao je za DW Endru Keningam, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics.4. Nezavisnost ECB-a ECB je osmišljena da deluje bez političkog mešanja, a njen glavni mandat — očuvanje stabilnosti cena — zaštićen je ugovorima EU. Glavni cilj ECB-a je stabilnost cena sa inflacionim ciljem od 2% u srednjem roku, o čemu konsenzusom odlučuje Upravni savet ECB-a, koji čine 6 članova Izvršnog odbora i 21 guverner nacionalnih centralnih banaka zemalja evrozone. Predsednika banke nominuje Evropski savet, a potvrđuje Evropski parlament, uz učešće više lidera država članica. Naslednik bi morao da dobije široku podršku vlada evrozone, dok je političko mešanje ograničeno fiksnim i dugim mandatima. „Nije slučajno što, kao i drugi guverneri centralnih banaka, predsednik ECB-a ima dug i fiksan mandat. To je jedan od elemenata upravljanja ECB-om koji garantuju njenu nezavisnost", kaže Keningam. 5. Kako bi krajnja desnica mogla uticati na monetarnu politiku Čak i da Francuska izabere evroskeptičnog predsednika, on ne bi mogao da nametne radikalne promene, poput ukidanja inflacionih ciljeva ili labave monetarne politike.Lider Nacionalong okupljanja Žordan Bardela i Marin LepenFoto: Julien Mattia/Le Pictorium Agency via ZUMA Press/picture alliance Do sada nijedan lider krajnje desnice u Evropi nije uspeo da utiče na ključne odluke ECB-a, iako je italijanska premijerka Đorđa Meloni povremeno kritikovala odluke o kamatnim stopama. Indirektni pritisci mogli bi doći kroz visoku javnu potrošnju ili prekomerno zaduživanje, što bi podiglo prinose na državne obveznice, ugrožavajući finansijsku stabilnost Francuske i drugih visokozaduženih zemalja EU. To bi primoralo ECB na intervenciju. Lideri RN-a su poručili da bi, ukoliko dođu na vlast, vršili pritisak na ECB da ponovo pokrene kvantitativno popuštanje (QE), kako bi se ublažili problemi francuskog duga. QE je alat koji je korišćen nakon globalne finansijske krize 2008/09, kada je ECB kupovala velike količine državnih obveznica kako bi ubrizgala novac u sistem i podržala ekonomiju evrozone. 6. Ko bi mogao da nasledi Lagardovu Mogući kandidati su: Klaas Knot – bivši guverner centralne banke Holandije, poznat po oštrom stavu prema inflaciji i snažnim proevropskim stavovima. Pablo Ernandes de Cos – bivši guverner Banke Španije, sada u Banki za međunarodna poravnanja, iskustvo u kriznom menadžmentu i balansiran pristup. Joahim Nagel – predsednik nemačke Bundesbanke, zastupa fiskalnu disciplinu i pokazuje interesovanje za šire uloge.