Rekordni gama bljesak iz 2025 . godine : Signal iz dubine svemira trajao neverovatnih sedam sati

informer.rs · Feb 15, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

Astronomi su 2025. godine registrovali snažan signal iz svemira koji je trajao čak sedam sati – što je nezapamćeno u dosadašnjim posmatranjima kosmičkih pojava. Tek sada naučnici počinju da otkrivaju šta se krije iza tog neobičnog događaja. Reč je o fenomenu poznatom kao gama bljesak - jednom od najenergičnijih procesa u svemiru. To su kratkotrajni, ali izuzetno snažni naleti visokoenergetskog zračenja koje na Zemlji detektujemo kao gama zrake. Otkriće staro decenijama Zanimljivo je da su gama bljeskovi prvi put primećeni još šezdesetih godina prošlog veka - sasvim slučajno. Američki vojni sateliti, koji su pratili moguće nuklearne detonacije na Zemlji, registrovali su iznenadne i snažne bljeskove iz svemira. U tom trenutku niko nije znao o čemu je reč, ali je tada prvi put uveden termin "gama bljesak". Tek decenijama kasnije naučnici su počeli da razumeju fizičke mehanizme koji stoje iza ovih kosmičkih eksplozija. Foto: Shutterstock Najduži ikada zabeležen Početkom 2025. detektovan je signal označen kao GRB 250702B. Bio je toliko neobičan da je odmah privukao pažnju istraživača. Teleskop je registrovao tri snažna bljeska koja su dolazila sa iste tačke na nebu. Daljom analizom, uz pomoć podataka sa pet svemirskih teleskopa, utvrđeno je da je ceo događaj trajao oko sedam sati - što ga čini najdužim gama bljeskom ikada zabeleženim. Za poređenje, prosečan gama bljesak traje svega nekoliko minuta, dok je prethodni "rekorder" trajao oko 15.000 sekundi. Postojeći modeli ne mogu u potpunosti da objasne tako dugu emisiju energije, zbog čega se razmatraju nova teorijska objašnjenja. Foto: Shutterstock Dva poznata scenarija Do sada su bila poznata dva glavna mehanizma nastanka gama bljeskova. Prvi podrazumeva kolaps masivne, brzo rotirajuće zvezde koja se urušava u kompaktni objekat - najčešće crnu rupu. Tom prilikom nastaju snažni mlazovi čestica i zračenja koje detektujemo kao gama bljesak, ukoliko su usmereni ka Zemlji. Drugi scenario uključuje sudar i spajanje dve neutronske zvezde - izuzetno gustih ostataka nekadašnjih zvezda - što takođe dovodi do formiranja kompaktne strukture i snažnih energetskih mlazova. Novo objašnjenje: "helijumsko spajanje" Međutim, GRB 250702B mogao bi da ima drugačije poreklo. Prema trenutnim analizama, najverovatnije objašnjenje jeste takozvano helijumsko spajanje. U tom scenariju crna rupa mase približno jedne zvezde kruži oko helijumske zvezde - zvezde kojoj su spoljašnji slojevi vodonika već uklonjeni, pa je ostalo gusto jezgro bogato helijumom. Kada takva zvezda počne da se širi, crna rupa može doslovno da zaroni u njen omotač i počne ubrzano da ga "proždire". Ogromna količina ugaonog momenta tada se prenosi na crnu rupu, što može pokrenuti izuzetno dugotrajan mlaz zračenja - upravo ono što je zabeleženo u ovom slučaju. Foto: Shutterstock Zašto su ovakvi događaji retki? Postavlja se pitanje zbog čega su ovakvi fenomeni izuzetno retki. Jedno objašnjenje je da su zaista mnogo ređi od klasičnih gama bljeskova. Drugo je tehničke prirode - teleskopi su najčešće podešeni da prepoznaju kratke i intenzivne impulse, dok su dugi i relativno slabiji signali znatno teži za detekciju. Zbog manje jačine, ovakvi događaji mogu se registrovati samo na ograničenim kosmičkim udaljenostima, što dodatno smanjuje šanse da budu uočeni. VIDEO BONUS Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube. Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije. Naše aplikacije možete skinuti na: sledeća vest