Putinova podrška ima granice : Iran shvatio cenu ruskog savezništva

nin.rs · Mar 2, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

Dok je Teheran u subotu ujutru bio izložen snažnim američkim i izraelskim vazdušnim udarima, prvi čovek iranske diplomatije okrenuo je broj Moskve. Na drugoj strani linije, prema zvaničnom saopštenju ruskih vlasti, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je iranskom kolegi saosećanje i ponudio podršku, ali isključivo verbalnu. Iran je tako postao najnovija država koja je, posle Sirije i Venecuele, izbliza osetila šta rusko partnerstvo znači, ali i gde se njegovi dometi završavaju. Od trenutka kada je započeo rat velikih razmera u Ukrajini, Kremlj se predstavlja kao nosilac ideje takozvanog multipolarnog sveta. Međutim, u presudnim trenucima, kada su saveznici Moskve bili direktno napadnuti, konkretna ruska reakcija na terenu izostajala je. Prvi je to iskusio sirijski predsednik Bašar al Asad, koji je krajem 2024. shvatio da ruska podrška ne garantuje opstanak režima, dok su pobunjeničke snage ulazile u Damask. Venecuelanski lider Nikolas Maduro, koji se od početka ove godine nalazi u američkom zatvoru, takođe ima razloga da se zapita gde je Kremlj bio u njegovom času potrebe. A danas je, prema saopštenju američkog predsednika Donalda Trampa, u napadu na Teheran ubijen i iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei. Iran tako preti da postane još jedan primer raskoraka između snažne retorike Moskve o suprotstavljanju američkoj hegemoniji i stvarnosti u kojoj se ta hegemonija sve otvorenije ispoljava. Kako piše Politiko, za Teheran ovakva reakcija Moskve nije trebalo da bude iznenađenje. Moskva govori o „otvorenoj agresiji“, ali ostaje samo na rečima Kremlj je saopštio da je Rusija u stalnom kontaktu sa iranskim rukovodstvom povodom, kako je navedeno, „otvorene agresije“ protiv Teherana, ali iz Moskve ni ovog puta nije stigla najava bilo kakvog konkretnog odgovora. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je Rusija u neprekidnoj komunikaciji ne samo sa Iranom, već i sa drugim državama pogođenim eskalacijom sukoba. „Rusija je u stalnom kontaktu sa iranskim rukovodstvom, kao i sa rukovodstvima drugih zemalja koje su pogođene ovim sukobom, uključujući i države Zaliva“, rekao je Peskov. On je dodao da Moskva može da izrazi samo „duboko razočaranje“ zbog razvoja događaja, uprkos, kako je naveo, ranijim izveštajima o značajnom napretku u diplomatskim pregovorima. „Možemo da izrazimo samo duboko razočaranje što se situacija, uprkos informacijama o ozbiljnom napretku u pregovorima, ipak pretvorila u otvorenu agresiju“, poručio je portparol Kremlja. Znaci upozorenja bili su vidljivi još prošlog leta, tokom dvanaestodnevnog rata sa Izraelom, koji je uključivao i masovni američki napad na iranska nuklearna postrojenja. I tada su ruski zvaničnici nudili oštre osude i saopštenja, ali bez ikakvog konkretnog delovanja. U mesecima koji su usledili, Moskva je pokušavala da ograniči političku štetu. Ruske vlasti su branile pravo islamskog režima da uguši proteste, za koje su, prema izveštajima, korišćeni ruska vojna oprema i tehnologija. U decembru je Rusija pristala da Iranu isporuči napredno pešadijsko protivvazdušno naoružanje u vrednosti od 500 miliona evra, dok se Teheran pripremao za mogući novi američki napad, navodi se u izveštaju Fajnenšel tajmsa. Istovremeno, Moskva se javno nudila kao posrednik između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, predlažući da na svojoj teritoriji skladišti zalihe obogaćenog uranijuma. Na simboličkom planu, iranska i ruska mornarica ovog meseca su održale zajedničku vojnu vežbu u Omanskom zalivu, iako je Moskva, prema dostupnim informacijama, poslala samo jedan ratni brod. Savetnik Kremlja Nikolaj Patrušev tada je najavio da će uslediti nove vežbe, uz učešće Kine, u Ormuskom moreuzu. Međutim, kada je došlo do direktnog napada, nije bilo ni govora o vojnoj pomoći Rusije Iranu. Formalno, Moskva na to nije ni obavezna. Iako su Rusija i Iran u aprilu 2025. potpisali sporazum o strateškom partnerstvu, on ne sadrži klauzulu o uzajamnoj vojnoj odbrani. To u praksi znači da je Iran Rusiji isporučivao dronove tipa šahed i rakete tokom rata u Ukrajini, ali da Kremlj nema nameru da se sa Teheranom upušta u novi rat. U satima nakon subotnjeg napada, društvene mreže podsetile su na izjavu Vladimira Putina iz juna 2025. na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, kada je branio „neutralnu“ poziciju Rusije tokom prvog američko-izraelskog udara na Iran. Putin je tada naveo da u Izraelu živi najmanje dva miliona bivših građana Sovjetskog Saveza. „To je danas gotovo ruskojezična zemlja i mi, naravno, taj faktor uzimamo u obzir“, rekao je ruski predsednik. Neintervenisanje Rusije u Iranu predstavlja ozbiljan reputacioni udarac za Moskvu, ali Kremlj u tome vidi i potencijalnu političku korist. Očekuje se da će pokušati da skrene pažnju sa sopstvene pasivnosti, ističući neuspeh Zapada, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, da se pridržavaju međunarodnih normi. Istovremeno, ovakav razvoj događaja dodatno učvršćuje tvrdu poziciju Moskve prema Ukrajini, koju Kremlj godinama predstavlja kao odbrambeni odgovor na zapadnu agresiju. "Gubimo saveznike pred sopstvenim očima" Dodatni znak nervoze stiže i iz samih ruskih vojnih krugova. Penzionisani general-pukovnik Andrej Gurulev javno je upozorio da Rusija ubrzano gubi saveznike širom sveta. „Zabrinjavajuće je, ljudi. Gubimo saveznike pred sopstvenim očima. Prvo je pala Venecuela, sada Izraelci potpuno spaljuju Iran. Sutra će Kuba mahati repom. Ostali smo sami u ringu“, poručio je Gurulev u video-obraćanju. On je naglasio da napadi na Iran predstavljaju direktan udar na ruske interese. "It’s worrying, guys. We are losing allies before our eyes. First Venezuela fell, now the Israelis are completely burning Iran. Tomorrow Cuba will wag its tail. We are left alone in a ring," Russian General Gurulev says sadly. By the way, he forgot to mention Syria. https://t.co/8KofXVRkuZ pic.twitter.com/1cLg8WMDXm — Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) March 1, 2026 „Napadi na iranske fabrike su direktan pogodak na našem frontu. To je udarac na naše interese. A mi ćutimo i pretvaramo se da je sve u redu. Neprijatelj se tiho približava našim partnerima. Gde su naše letilice? Gde su balističke rakete? Zašto ne pomažemo Iranu? Na kraju ćemo ostati bez prijatelja, svedeni na status ličnog sluge Kine“, zaključio je penzionisani general. Više o aktuelnim sukobima na Bliskom istoku čitajte u posebnoj vesti. (NIN/Politico)