OD OPERACIJA SRCA , DO MARKA KRALJEVIĆA : Kardiohirurg Duško Terzić osam godina pisao je roman o srpskom junaku ( FOTO )

novosti.rs · Feb 18, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

PISAC i kardiohirurg Duško Terzić godinama operiše na otvorenom srcu. FOTO: Privatna arhiva Sada je "otvorio" i nešto drugo i posve drugačije - istoriju. "Zapis u krvi", njegov književni prvenac, nastajao je osam godina, a danas postoji između korica, u izdanju "Portalibrisa". Lekar, sa više od 30 naučnih radova i iskustvom usvetskim klinikama, ušao je u srednji vek sa istom preciznošću s kojomsvakodnevno ulazi u grudni koš. Radnju romana smestio je u vreme pred Kosovski boj, ali u središtu nisu junaci ove epske bitke, već dvojica dubrovačkih trgovaca. Oni vođeni interesom i ličnim sumnjama, ulaze u mrežu događaja koji potresaju ondašnju srpsku državu. Istovremeno, roman donosi provokativan osvrt na nekoliko detalja iz srpske istorije za koje autor veruje da su nedovoljno obrađeni, a u javnosti su prisutni tek u stidljivim nagoveštajima. - Pokušao sam da dam svoj pogled na neka u našem narodu uvrežena mišljenja o određenim junacima - kaže Terzić za "Novosti". - Pitao sam se zbog čega je baš Marko Kraljević izabran da postane epski junak, iako istorijski nije imao vodeću ulogu. Možda zato što je narod u njemu prepoznao čoveka koji nije savršen, ali pokušava da ostane čestit u vremenu kada se sve raspada. Takav lik je, možda, bio bliži ljudima nego legendarni junak. FOTO: Privatna arhiva U jednoj zgradi sažet život KAD sam upisivao fakultet dvoumio sam se između književnosti i medicine - kaže Terzić. - Izabrao sam medicinu, ali ljubav prema književnosti nije nestala. Nije retkost da neko ko se bavi medicinom piše. Medicina nudi mnogo za razmišljanje. U jednoj zgradi sažet je život: rođenje, bolest, oporavak, ali i smrt. Sve se dešava tu, u malom prostoru. To svakako nagoni na razmišljanje. Kardiohirurgija je, pritom, specifična. Radimo sa ljudima koji su ekstremni karakteri u svakom smislu. Iz tog posmatranja nastaje potreba da se nešto zapiše. Terzić se u romanu, kako kaže, trudi da prikaže ne samo Marka Kraljevića, već i ceo istorijski kontekst njegovog vremena. - Marko Kraljević je, nominalno gledano, bio "mladi kralj" - kaže Terzić. - Car Uroš je prihvatio kralja Vukašina kao suvladara, a u jednom trenutku priznao je i Marka Kraljevića. Taj kontinuitet, međutim, biva prekinut smrću cara Uroša i pogibijom Vukašina u Maričkoj bici. U tom periodu, Uglješa i Vukašin Mrnjavčević istupaju u vreme velikih dinastičkih borbi i sukoba srpske vlastele, u kojima svoje mesto zauzimaju i Nikola Altomanović, i knez Lazar. Oni, u jednom trenutku, odlučuju da pokušaju da se oslobode pritiska osvajača sa istoka i kreću u Maričku bitku s namerom da zaustave njihov prodor na evropsko tlo. Ali, dolazi do tragedije, Vukašin gine, a u toku iste godine umire i kralj Uroš. Teritorije Marka Kraljevića se smanjuju, vlastela preuzima veliki deo tih oblasti i ne priznaje njegovu titulu mladog kralja. Uprkos tome, zadržao je položaj vladara. Istina, bio je vazal Osmanlija u vreme Kosovske bitke, ali je, bar prema nekim izvorima, pokušavao da zaštiti narod koji mu je ostao veran. Vikipedia Terzić se pita šta bi bilo da je srpska vlastela ostala ujedinjena pod jednim vladarom, da li bi to jedinstvo donelo veću snagu, možda i otpor: - To sam pokušao da odgonetnem. Marko je bio jedini koji se u tom periodu nametao. Kasnije je to uspeo knez Lazar. Njegov politički uspon, uz podršku kralja Tvrtka i Srpske pravoslavne crkve, uzdigao ga je do mita, a proglašen je i svetim. Terzić je pročitao mnogo istorijskih knjiga pre nego što je počeo da piše. Detaljno je istražio trgovačke puteve s kraja 14. veka. Svako mesto koje se pominje u knjizi, on je posetio. Istorijske ličnosti koje se pojavljuju u romanu prikazane su na osnovu različite literature, od naučnih studija do doktorskih disertacija. - Nisam želeo da se igram sa pseudoistorijom - kaže on. - Može se polemisati da li je nešto bilo baš tako kako sam napisao, ali na kraju knjige naveo sam literaturu koja bi nekom ko želi to da ospori otežala posao. Glavni junaci nisu stvarne ličnosti, ali njihova sudbina daje prostor za preispitivanje: od ličnih izbora do kolektivnog pamćenja. Posebno mesto u priči imaju kralj Tvrtko i vojvoda Vlatko Vuković. - Tvrtko je imao svoju kvotu u Kosovskom boju. Nažalost, njegov život se završava nekoliko godina kasnije, ali njegov značaj ne može se preceniti, kao ni uloga Vlatka Vukovića, pobednika Bilećke bitke. U romanu su prikazani kao junaci koji zaslužuju da ih se sećamo više nego što to činimo. Uvek važni jasnoća i red DOKTOR Terzić radi u Kliničkom centru Srbije. Bavi se transplantacijama srca, mehaničkom cirkulatornom potporom, valvularnim bolestima, oblastima, kako kaže, u kojima nema ni improvizacije ni odlaganja. - Ovo jeste moj prvi roman, ali nije moj prvi kontakt sa pisanjem - kaže Terzić. - Ljudima je čudno što je ovo debitantsko delo, ali godinama sam objavljivao naučne i stručne radove. Imam više od 30 različitih publikacija, uključujući i koautorstvo u časopisu Lancet, što nije mala stvar u lekarskom svetu. Pisao sam i poglavlja u udžbenicima, i sve to mi je pomoglo. Tu metodologiju sam primenio u romanu, koji je sasvim drugačiji, ali opet traži jasnoću i red. Vikipedia Terzić ne prihvata tezu da je u vreme Kosovskog boja bilo skoro nemoguće da vladar u bici pogine: - Primera ima sijaset. U Nikoljskoj bici 1396, kralj Žigmund Luksemburški teškom mukom je izbegao smrt, a sultan Bajazit je u bici kod Angore 1402. bio zarobljen. Zašto onda knez Lazar i Murat ne bi bili na bojnom polju?! Značaj Kosovske bitke, Vidovdana istaknut je primarno kao odluka, izbor jednog naroda da živi slobodno i da bude spreman da se žrtvuje za tu ideju. U tom smislu srpski narod se može pozvati na tradiciju svesnog pristanka na borbu radi višeg cilja, od pretkosovske antičke Termopilske bitke, preko bitaka kod Čokešine i na Čegru, potom Mojkovačke bitke, zatim onih u oba svetska rata, do poslednjih borbi za odbranu srpskih zemalja. Obrazac ponašanja srpskog naroda u specifičnim okolnostima pretnji je konstantan. Prema odlukama, delima i žrtvama, moguće je postaviti paralelu od kralja Leonide, kneza Lazara i kasnijih srpskih vladara do kraja 20. veka. Suština kosovskog zaveta je da su neki ljudi pre nas nešto žrtvovali, da bismo mi postojali. A kad to znamo, onda možda imamo i obavezu da to poštujemo i da budemo bolji. Preporučujemo Pratite nas i putem iOS i android aplikacije Pratite vesti prema vašim interesovanjima