Da li veštačka inteligencija urušava sopstvenu naučnu oblast ?

telegraf.rs · Feb 22, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

Foto: Shutterstock, Privatna arhiva U poslednje vreme, stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije suočavaju se sa neobičnim problemom: tehnologija koju su razvili počela je da utiče na kvalitet njihove sopstvene naučne produkcije. Na velikim naučnim konferencijama pojavila se prava poplava radova i recenzija koje su delimično ili u potpunosti napisali veliki jezički modeli (LLM). Mnogi od tih tekstova su lošeg kvaliteta, sa netačnim tvrdnjama, izmišljenim referencama i površnim analizama. Zbog toga su organizatori prestižnih AI konferencija počeli da uvode stroža pravila. Autori sada moraju jasno da navedu u kojoj meri su koristili AI alate prilikom pisanja rada. U suprotnom, rad može biti odbijen. Takođe, recenzenti koji koriste veštačku inteligenciju za generisanje nekvalitetnih ocena mogu biti sankcionisani, pa čak i izgubiti pravo da objavljuju sopstvene radove. Broj prijavljenih radova naglo je porastao poslednjih godina. Jedna velika konferencija je 2020. godine imala manje od 10.000 prijava, dok je 2025. godine taj broj premašio 21.000. Pojedini autori su prijavili i više od 100 radova u jednoj godini, što je ranije bilo gotovo nezamislivo. Ipak, teško je utvrditi da li je rast posledica većeg interesovanja za ovu oblast ili lakše proizvodnje tekstova uz pomoć AI alata. Dodatni problem predstavlja detekcija AI-generisanog sadržaja. Ne postoje pouzdani standardi za prepoznavanje takvih radova. Istraživači navode da su znakovi upozorenja izmišljene reference ili netačni grafikoni, ali ni to nije uvek lako uočiti. Ako se veliki broj takvih radova koristi za dalju obuku novih modela, postoji rizik da će kvalitet modela opasti. Ranija istraživanja pokazala su da modeli trenirani na previše nekontrolisanog AI sadržaja mogu početi da proizvode besmislen ili manje raznovrstan tekst. Sa druge strane, mnogi stručnjaci naglašavaju da AI alati imaju legitimnu i korisnu ulogu. Oni mogu pomoći u razradi ideja, poboljšanju jezika i ubrzanju istraživačkog procesa. Problem ne leži u samoj tehnologiji, već u načinu na koji se koristi. Ako se naučnici oslanjaju na količinu umesto na kvalitet, poverenje javnosti u nauku može biti narušeno. Veštačka inteligencija ima potencijal da ubrza naučna otkrića, ali ne oslobađa istraživače odgovornosti za tačnost i rigoroznost rada. Pitanje je da li će naučna zajednica uspeti da pronađe ravnotežu između inovacije i integriteta. Da li će AI postati pouzdan saveznik ili izvor novih problema, to ćemo videti u bliskoj budućnosti. (Telegraf.rs/Goran Lazarov)