Da li je Vučić zalupio vrata Evropskoj uniji ?

slobodnaevropa.org · Feb 15, 2026 · Collected from GDELT

Full Article

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisivanjem zakona kojima se ugrožava nezavisnost pravosuđa, a kojima se oštro protivi Brisel, zalupio vrata Evropskoj uniji. Sagovornici su bili Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, i Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.Bilo je reči o tome da li je Vučiću toliko stalo da ućutka Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje trenutno vodi postupke protiv njegovih saradnika, da mu uopšte nije važno kakve će to imati posledice na evropski put Srbije, zašto je vlada istog dana kada je Vučić potpisao sporne zakone formirala tim za evropske integracije i da li je Vučićeva strategija da Evropsku uniju dovede pred svršen čin, pa da onda ponudi beznačajne korekcije spornih zakona.Razgovaralo se i o tome da li će Brisel pristati na Vučićevu igru, kao što je to do sada često činio, ili će pokušati da ga natera da odustane od spornih zakona, ima li Vučić adute zbog kojih bi mu Evropska unija i ovog puta progledala kroz prste, može li se pravosuđe bez pomoći Evropske unije odupreti najnovijem napadu vlasti, kao i o tome da li Vučić uopšte želi da Srbija uđe u Evropsku uniji s obzirom da bi to značilo odustajanje od autoritarnog režima kakav je danas u Srbiji. Omer Karabeg: Kada je Vučić potpisao zakone kojima je praktično ukinuo i ono malo nezavisnosti što je ostalo u pravosuđu, da li je očekivao oštre reakcije Evropske unije ili je mislio da će mu to i ovoga puta proći kao što su mu slični potezi i ranije često prolazili?Dragana Đurica: Mislim da je Vučić očekivao oštru reakciju Evropske unije naročito nakon izjava komesarke za proširenje Marte Kos i komesara za pravosuđe Michaela McGratha koji su ocenili taj potez kao ozbiljan korak unazad i pozvali preko svog portparola na hitnu reviziju zakonskih izmena zato što ozbiljno podrivaju nezavisnost pravosuđa.Vlast je očigledno računale na neku vrstu kontrolisane štete - da će Evropska unija reagovati, ali da će se cela stvar proceduralno razvući, pa će Srbija proći bez ozbiljnije sankcije. Jer dosadašnje iskustvo je naučilo našu vlast da Evropska unija reaguje samo rečima, a ne i delima kada proceni da joj je Srbija potrebna kao važan partner na Balkanu. Zato Vučićevo potpisivanje zakonskih izmena meni ne izgleda kao pogrešna procena, već kao svesno preuzimanje rizika uz računicu da će se buka smiriti kao i mnogo puta ranije. Međutim, ne verujem da će sada vlast proći bez posledica.Igra sa BriselomOmer Karabeg: Da li je Vučiću toliko stalo da ućutka Tužilaštvo za organizovani kriminal protiv koga su pre svega usmereni takozvani Mrdićevi zakoni da mu uopšte nije važno kakve će to imati posledice na evropski put Srbije?Srđan Cvijić: Naravno da mu je pre svega stalo da ućutka Tužilaštvo za organizovani kriminal jer zna da bi u postojećim istragama Tužilaštvo pre ili kasnije i njemu moglo da zakuca na vrata. Zato su mu evropske reakcije sekundarne u odnosu na vlastito političko preživljavanje. Ovo što sada radi deo je njegovog dugogodišnje igre sa Briselom.Ne bih isključio da Vučić i ovde igra dvostruku igru - prvo usvaja zakone da bi oslabio Tužilaštvo, a onda će, ako pritisak Evropske unije bude jak, da ih koriguje dok će kroz neformalne kanale zadržati potpunu kontrolu nad pravosuđem. Vučiću je evropski put važan samo da dobije međunarodni legitimitet i da mu Evropska unija bude bankomat. Kada dođe do izbora između opstanka na vlasti i evropskih standarda, on će uvek da izabere vlast.Dragana Đurica: Tu strategiju Vučić je primenjivao i ranije. Prvo oslabi institucije, ukloni nepodobne i nelojalne i one za koje misli da bi mu mogli uzdrmati autoritet i moć, a onda sa Evropskom unijom pregovara o nekim tehničkim stvarima. I danas on stavlja Evropsku uniju pred svršen čin u očekivanje da Brisel neće želeti da pravi konflikt. To je njegova stara taktika - pređe crvenu liniju, pa onda hajde da pregovaramo o nijansama.To mu je dosada polazilo za rukom i Evropska unija je mnoge stvari progutala. Ali sada je kontekst potpuno drugačiji jer je proširenje ponovo aktuelno. Evropska komisija je javno rekla da ni u kakvoj varijanti ne postoji mogućnost da kandidati preskaču reforme koje se tiču vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Zato Evropska unija sada otvoreno govori o nazadovanju Srbije. Srđan Cvijić: Vučić ne želi da Srbija uđe u Evropsku uniju jer želi da ostane na vlasti. Omer Karabeg: Zanimljivo je da je istog dana kada je Vučić potpisao sporne zakone vlada formirala operativni tim za evropske integracije. Znači oni se nadaju da će nastaviti pregovore.Srđan Cvijić: Operativni tim je oformljen upravo zato što su zakoni usvojeni. To je Vučićeva standardna praksa. Jednom rukom ruši institucije, a drugom pravi nekakvu administrativnu kulisu. Operativni tim je PR instrument namenjen Briselu. Vučić time želi da pošalje poruku da proces evropskih integracija ide dalje dok istovremeno u potpunosti potčinjava institucije izvršnoj vlasti. To je kao kad zapalite kuću, pa onda oformite operativni tim za zaštitu od požara i očekujete pohvale. Ali ja mislim da niko u Briselu nije više naivan.Šutiranje ispod stolaOmer Karabeg: Da li će iko u Evropskoj uniji poverovati priči ministra pravde Nenada Vujića da je Srbija sprema da koriguje sporne zakone ako Venecijanska komisija bude imala suštinske primedbe. Zašto se oni uopšte pozivaju na Venecijansku komisiju kada se zna da je ta komisija osnovana da bi kontrolisala vladavinu prava? Da li vlast očekuju da će Venecijanska komisija da podrži njihove zakone?Dragana Đurica: Mislim da bi bio zaista apsurd kada bi Venecijanska komisija odobrila te zakonske izmene. Pozivati se na Venecijansku komisiju i govoriti o eventualnim korekcijama nakon što su te izmene usvojene u stvari je kupovina vremena i pokušaj da se dijalog prebaci na tehnički nivo. Nadam se da će u Briselu shvatiti tu igru - prvo šteta, pa kozmetika. Ali šteta se ne sanira kozmetikom, već suštinskim promenama za koje očigledno ne postoji volja.Omer Karabeg: Da li će zvaničnici Evropske unije konačno shvatiti da ih Vučić ponovo vuče za nos ili će se kao i do sada praviti da to ne vide jer im je Srbija važna? Vučić je već najavio da Gert Jan Koopman, šef Generalnog direktorijata Evropske komisije za pregovore o proširenju, uskoro dolazi u Beograd i da će sastati s njim. Da li to znači da se nastavlja po starom ili će Evropska unija naterati Vučića da odustane od spornih zakona, a ona ima za to instrumente - od uskraćivanja finansijske pomoći iz evropskih fondova do obustavljanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji?Srđan Cvijić: Sve je to na raspolaganju Evropskoj uniji. Ali se njeni zvaničnici već godinama ne suočavaju sa realnošću. Ne zato što nemaju informacije, već zato što im je lakše da relativizuje problem. Ali sada je pređen prag. To što sada radi vlast u Srbiji je otvoreno i namerno slabljenje ionako kljakave nezavisnosti pravosuđa. Brisel se možda nada da situacija u Srbiji može da se vrati na period pre 1. novembra 2024, pre pada nadstrešnice u Novom Sadu i tragedije koja se tada desila.U tom periodu postojao je nekakav simulakrum dijaloga, pa je Evropskoj uniji bilo mnogo lakše da se pravi Toša. Ali to vreme je nepovratno prošlo. Posle represije krajem 2024. i tokom 2025. iluzija o funkcionalnom dijalogu sa Vučićevim režimom više ne postoji. Više niko normalan u Srbiji ne može da prihvati da razgovara sa režimom koji ga tokom pregovora ispod stola šutira nogama, a iznad stola mu udara šljage. Mislim da Briselu sazreva shvatanje da se sa režimom Aleksandra Vučića više ne može na stari način.Omer Karabeg: Ali zašto Gert Jan Koopman dolazi u Beograd i pored toga što je vlast ignorisala njegove otvorene zahteve da se ne usvajaju takozvani Mrdićevi zakoni? Šta on može da očekuje? Dragana Đurica: Nadam se da će u Briselu shvatiti Vučićevu igru - prvo šteta, pa kozmetika. Dragana Đurica: Verovatno će ponovo biti neki pokušaj ubeđivanja. Ali moramo imati na umu da je reakcija gospodina Koopmana bila malo drugačija od reakcija komesarke za proširenje Marte Kos i komesara za pravosuđe Michaela McGratha. Koopman predlaže praćenje situacije dok su Kos i McGrath tražili obustavu primene zakona.Ne znam da li će Brisel uspeti da natera vlast da povuku sporne zakone, ali verujem da bi mogao zapretiti uskraćivanjem finansijske podrške. Jer kandidati za prijem u Evropsku uniju više ne dobijaju pare iz evropskih fondova kao avans što je ranije bio slučaj, nego po učinku. A u slučaju Srbije i pre ovih spornih zakona nije bilo nikakvog učinka što se pokazalo smanjenjem prve tranše za 50 posto. Videćemo šta će dalje biti.Ruske obaveštajne službeOmer Karabeg: Ima li Vučić adute zbog kojih bi mu Evropska unija i ovog puta progledala kroz prste? Da li je jedan od tih aduta litijum?Srđan Cvijić: Ne. Mislim da litijum nije više ključni faktor, da je stavljen malo ad acta. Glavni adut je nada Evropske unije da Srbija neće definitivno ući u rusku orbitu i da će nekako uspeti da to spreči. Možda bi Evropska unija i ovog puta Vučiću progledala kroz prste kad bi uveo sankcije Rusiji, ali on to neće učiniti iz dva osnovna razloga. Prvi je izborna matematika. Njegovo najtvrđe biračko jezgro je izrazito proruski orijentisano i on to ni u kom slučaju neće učiniti u izbornoj godini. Drugi razlog je mnogo dublji.Tokom protesta režim je dozvolio snažno prisustvo ruskih bezbednosnih službi na terenu i u sajber prostoru. Vaša medijska kuća Radio Slobodna Evropa nedavno je izvestila o sofisticiranim hakerskim napadima ruskih službi na organizacije civilnog društva u Srbiji uključujući i naš Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Srpski režim se radi opstanka na vlasti oslanja na pomoć GRU, vojne obaveštajne službe, i SVR, spoljne obaveštajne službe. Što režim bude više slabio, više će se oslanjati na Rusiju. To pokazuje da je ruski uticaj u Srbiji operativan, ne samo simboličan. I da će on biti snažno prisutan čak i ako se Srb